Potkazivač

Juna 1944. godine, vođena pismom anonimnog potkazivača, pariska policija pronalazi kod Žane ručne bombe, revolvere i falsifikovana dokumenta. Inspektor policije, svestan bliskog kraja rata, dvoumi se da mladu ženu preda Nemcima, znajući da će, zbog saradnje sa ilegalcima Pokreta otpora, ona biti streljana. Slučajno, Žana u policijskoj stanici upoznaje Fransoa, sitnog lopova, ali naočitog i simpatičnog mladića. Tokom iznenadne uzbune uzrokovane vazdušnim napadom, policajci beže u podrum, a Fransoa uspeva da se oslobodi. Dvoje mladih, preko krovova, beže iz zatvora i prikrivaju se na šlepu "Himalaja", vlasništvo Renea i Iget, dobrih prijatelja Fransoa.

Uprkos smeštanju radnje u II svetski rat, Žibra je prilično uspešno izbegao ikakvo prikazivanje fronta ili borbi, zamenjujući ih radom ilegalaca u Parizu, policijskim hapšenjima i naglim preobraćenjima kolaboracionista neposredno pred oslobodjenje. Medjutim, rat i nije središna tema ovog dvotomnog serijala, nego solidno konstruisana ljubavna priča o susretu moralne lepotice i ne previše moralnog mangupa, ispripovedana sa prilično humora i osmišljena živopisnim epizodama iz Pariza u vreme nacističke okupacije.

Inače, pariska priča je odredjena vrsta produžetka "Odgode". Sledeći principe iz prethodnog serijala, Žibra je nastavio sa vrlo klasičnim pristupom razradi scenarija, sa simpatičnim protagonistima i duhovitim dijalozima. Medjutim, u "Potkazivaču", ton je uopšteno lakši, likovi su bliži stereotipima, isto kao i sama intriga. Živopisan i iznenadjujući detalj drugog diptiha su sekundarni likovi Iget i Rene.

Verovatno najveći uspeh serijala "Potkazivač" počiva na fascinantnom Žibrinom grafizmu, bitno poboljšanom u odnosu na prethodni serijal. Njegov crtež je dobio na rigoroznosti koja je povremeno nedostajala prvom serijalu. Kolor koji je svojim pastelnim tonovima podsećao na Hermana, dobio je gustinu. Kompozicije kadrova su dobro postavljene, a konture radjene tušem vrlo su lagane i ostavljaju veliki prostor kasnijem radu akvarelom. Briga o detaljima je prisutna u svakom prizor polju, a najviše pažnje je posvećeno portretima. Lica i dekori razradjeni su do najvišeg mogućeg stepena, a ogromna pažnja je posvećena estetskoj strani i postizanju efekta realnosti. Pored odlične vizuelne karakterizacije, Žibra dobro dočarava vreme, vešto se služeći dokumentacijom. Autorov perfekcionistički pristup vidi se i u dužini rada na svakom od albuma. Naime, crtanje 54 tabli svakog albuma, trajao je po tri godine.

Aleksandar Manić
(stripvesti.com)