Razlika između japanskih i američkih stripova i animacije
11. feb 2012. @ 09:16  |  portreti, recenzije, intervjui

Razlika između japanskih i američkih stripova i animacije

Zasigurno su mnogi od nas odrasli uz stripove i crtaće, a možda neki još uvek „odrastaju“ uz iste! Čak i sada kada se prisetimo pojedinih likova, morate priznati da nam sećanje na njih izmami jedan iskren osmeh na licu. Ja se nadam da će i neke nove generacije imati makar delom slično detinjstvo kakvo je bilo naše uz pojedine crtane filmove i stripove, a koji su danas, nažalost, zamenjeni nekim novim herojima i heroinama.

Za početak da napravimo uvodnu razliku između manga i anime u najkraćim crtama:

Anime (アニメ) je stil crtane animacije poreklom iz Japana, sa karakterističnom stilizacijom likova i pozadine, koja ga vizuelno odvaja od drugih vidova animacije.

Manga ( 漫画 ) je japanska reč za stripove koji se ponekad nazivaju i komikku コミック (od engleske reči comic-strip).

Za razliku od SAD-a gde vlada mišljenje da su stripovi samo za decu, japanski manga-ka (pisci tj. crtači manga) svoja dela posvećuju svima, od najmlađih do najstarijih. Čak ni dečije stvari ne teže da budu jednostavnog duha poput nekih američkih verzija ( prvenstveno misleći na TV emisije). Dečija manga i anime emisije u Japanu će nekada oslikavati smrt, dok su dečije emisije u SAD-u rešile da izbegnu takve realnosti života, što se može jasno primetiti u pojedinim emisijama gde su obrisane sve reference vezane za smrt jednog od junaka („Voltron“). I nije iznenađujuće što mnoge manga i anime prikazuju scene učenika u odeljenju kako rade domaće zadatke ili zaposlene u svojim kancelarijama. Etika rada je sveprisutna u svakom aspektu života Japanaca. Takođe se jasno vidi tendencija ka zaštiti i prihvatanju tehnologije, dok opet, s druge strane, američki stripovi izgleda kao da je izbegavaju, ruže ili pojednostavljuju koliko god je to moguće. Druga razlika leži u jedinstvenom stilu japanskih manga i anima, koji je karakterističan i lako prepoznatljiv. Ovo ne znači da stil ograničava. Tehnika svakog manga i anime umetnika je jedinstvena i razlikuje se. Stereotip su likovi duge kose i velikih očiju, ali ima mnogo varijacija počevši od ovalnih oblika Macumotovih likova do meke oštrice Miyazakijevih figura. Naravno, i manji je naglasak na superherojima sveta iz SAD-a.


Anime likovi

U većini manga, muškarci i žene nisu nužno polno prenaglašeni i nose i drugu odeću osim pripijenih kostima. Zapravo, manga i anime likovi uglavnom imaju jedinstven i estetski ukus za modu. I jedna manja razlika između japanskih manga i generalno superheroja D.C. ili Marvel stripova jeste u tome što manga predstavlja viziju jednog pisca (iako ponekad utiču i urednici). Za razliku od opšte prihvaćenog tipa superheroja, gde mnogi pisci imaju tendenciju da rade različite priče i zaplete, mange su više poput romana, potpuni i detaljni svetovi koji su vizija jednog pisca. Likovi su dosledni, i mogu da rastu i razvijaju se.

Mange takođe imaju tendenciju da budu crtane za nedeljne i dvonedeljne publikacije koje sadrže i mnoge druge stripove različitih autora. I poslednja razlika je onomatopejska odlika japanskog jezika, zvučni efekti mnogo bolje zvuče i izgledaju nego što je to slučaj sa engleskim jezikom. Ovo je samo aspekt jezika da ne spominjem prevedene onomatopejske izraze koji gube svoje pravo značenje i smisao. I naravno, da ne zaboravim bitnu razliku, manga se čita od pozadi, tj. od “poslednje stranice”!

Klik za veću sliku
Marvel likovi

Možda je ta mešavina surove realnosti sa očaravajućim svetom fantazije koja čini japanske mange i anime tako privlačnim. Mnogo popularnih serija, kao što su Doraemon, Ranma ½ i Kimagure Narandžasti put, prate život naizgled običnih ljudi koji zapravo imaju još jedan život u senci koji ih čini nekako posebnima, bilo da imaju neki talenat ili prijatelje koji su prilično različiti i neuobičajeni (roboti iz budućnosti ili vanzemaljaci iz drugih svetova). Pretpostavljam da sve ovo služi da omogući čitaocu da saoseća sa likovima, a ipak pobegne iz normalnog svakodnevnog života u svet fantazije koji je daleko drugačiji.

Anime su vešto osmišljene da gledaocu ili iznenadno krenu suze ili da širom otvorenih očiju odgledaju seriju do poslednje epizode. Čak i u svetovima koji postoje u dalekoj budućnosti, ili su deo davne prošlosti, čitaoca uvlači 3-dimenzionalni lik, onaj koji je daleko od savršenstva, koji ima male glupe navike ili velike nedostatke i mane, i što je najvažnije, koji ima nade i snove da čitalac saoseća sa njim. Za razliku od nekih američkih superheroja, koji se samo bore i pobeđuju zlo, japanski likovi obično imaju druge ciljeve u životu koji igraju velike teme u njihovim životima. Srce manga i anime je u srcima likova, a fabula i zaplet se razvijaju iz samih likova.

To nas dovodi do tri druga aspekta manga i anime: realnost sveta, duhovnost, kao i činjenica da sve ima svoj kraj. Još jedna osobina manga i anime jeste tendencija da sadrže duhovni optimizam, a ne samo pojednostavljenu borbu dobra i zla. Loši likovi mogu da se poprave i nađu iskupljenje. U poznatoj seriji „Gundam“ čak i neprijatelji i zle sile imaju svoje snove i nade, pa samim tim imaju i razloga za ono što rade. Takvi likovi nisu samo ludi ili očigledno zli, oni su realni. Nesrećni heroji kroz ličnu krizu pronalaze sebe i put ka sreći. Život ima smisao i svrhu, ali se treba boriti. Postupci imaju svoje posledice. Ako junak napravi grešku, snosi posledice. Svi likovi uče na svojim greškama, odrastaju, sazrevaju, uče nove veštine, stiču mudrost itd. Teškoće se javljaju, ali se prevazilaze, dok snaga leži u pomoći drugima ili tački žrtvovanja za druge. Nemaju sve mange ovakve duhovne i moralne poruke, ali veći deo njih ima. I kada se ovi jednostavni, ali univerzalni pojmovi utkaju manje ili više u fabulu i likove, nastaje magija. I kao i sve dobre priče, manga i anime imaju svoj kraj. Heroji i heroine umiru, venčavaju se ili prosto nestaju. Slika može da vredi hiljadu reči, a reči mogu preneti ono što umetnost ne može, ali ove dve vrste zajedno su zaista moćne. Uz stripove, spajanje umetnosti i reči stvara jedinstven medijum. Kao što je već pomenuto, smrt kao pojam se pominje čak i u dečijim stripovima i animaciji. Ujedno pokazuju da zlo nije jedini neprijatelj.

Naravno, u svakoj oblasti postoji kvalitetan materijal, i smeće. Manga i anime imaju 2-D likove, loše šale, priče bez zapleta, kao i dela veoma loših umetnika. Međutim, najbolje manga i anime su pravi dragulji koje ne treba propustiti, male kapije u druge svetove koji će nas zabaviti, naučiti i oduševiti.

Jelena Kojić / Frenzy Spark

Povezane teme: anime, manga, japan
FACEBOOK KOMENTARI ()
KOMENTARI (3)
Soto (neregistrovan) @ 24. apr 2012. 00:53 #1
ukratko, japanci puno filozofiraju (smaraju)
a ameri su okrenti akciji
0 0
Ajkula (neregistrovan) @ 22. maj 2012. 23:38 #2
Soto objasino!
0 0
Marijana (neregistrovan) @ 28. maj 2012. 21:00 #3
Japanski crtani - anime su za mnogo širu publiku, jer im priče nisu plitke kao za klince i klinceze..imaju mnogo više žanrova i dublju karakterizaciju likova
0 0
DODAJ KOMENTAR
(ime)
Nagradna igra

Portreti i recenzije

Četvrti tom / Čarobna knjiga Četvrti tom
Princ Valijant 4
Treći tom / Čarobna knjiga Treći tom
Princ Valijant 3
Povratak Kejna / Veseli četvrtak Povratak Kejna
Zagor - Odabrane priče 27
Zakletva / Darkwood Zakletva
One Piece 6
Zlatni prah / Veseli četvrtak Zlatni prah
Marti Misterija 29
Jadni životi / Darkwood Jadni životi
Okružen mrtvima 6
Iznogud 1 / Darkwood, Čarobna knjiga Iznogud 1
Karusel 14
Muž i žena / Veseli četvrtak Muž i žena
Dylan Dog 86
Bog praha / Veseli četvrtak Bog praha
Zagor 86
Meksički klinč / Darkwood Meksički klinč
Jedno doba, jedna priča 9
Novi stripovi